Igre i vi :)

[U]Ovde bi moglo da se caska o video igrama uopsteno(ne o pojedinacnim igrama) o tome sta vama predstavljaju igre za Vas
,da li nesto trpi zbog toga sto volite da se igrate,da li mislite da ste zavini,kako shvatate igre( :smiley: ),koliko se dnevno/nedeljno igrate,konzole/racubnari/tetris/pong…verujem da je dalje nabrajanje nepotrebno,verovatno znate sta je poenta treada.

Voleo bi da cujem svacije misljenje posto mi se cini da je sama tema dosta siroka i zanimljiva pa o njoj moze dosta da se kaze.[/U]
Evo ja cu poceti za sebe.
Meni licno igre prestavljaju neki mini izduvni ventil a i dosta lucidan vid zabave.Zapravo tehnika kao tehnika me dosta interesuje,racunari,
volim multimediu uopsteno,muziku,filmove,volim bilo sta sto moze da hoda po ekranu.:slight_smile: E sad kada time sto hoda po ekranu mozes da upravljas
to vec na neki nacin predsatvlja povecani stepen interakcije koja moze da te zaookupi na potpuno drugi nacin od bilo cega slicnog.

Igre kao igre treba da ti pruze zadovoljstvo a ne maltretiranje.Ja volim velike igre,kvalitetne,sa kvalitetnom igrivoscu,radnjom,za grafikom ne patim bas mnogo ali volim da je masna,
kriterijumi su mi prilicno visoki i ne mogu da igram bilo sta.E sad sve te stvari padaju u vodu i grafika i igrivist i prica kada vi ne uzivate u samom sadrzaju i kada vam je prosto maltretiranje drndati se.
Upravo taj osecaj je meni pruzalo igranje na racunaru u zadnjih par godina jel recimo u 5,6 meseci tu su 2-3 igre max koje mogu da igram jednostavno nije mi zadovoljstvo osim naravno ako ne igram nesto bas spektakularno a
nema ga bas puno na pc-u(bar za mene).Guzenje na stolici,kliktanje po pixelima(sto negde rece kyot arno),jednostavnost upravljanja jednostavno ne predsavljaju nacin da me igra zabavi na pravi nacin.

I tako ne mogu da izdrzim vise od sat vremena za racunarom uopste,pogotovo kad treba da ucim na njemu.:smiley:
E onda su dosle konzole koje su dosta promenile stvari.Sam osecaj kada se zavalis ili uvalis u nesto udobno uzmes joypad u ruke i bez ikakvog cimanja ubacis igru u konzolu i suris je nesto sto pc tesko moze d apruzi.
Nekako ove cisto konzolne igre mi cak i vise leze jebiga ne ludim bas za
nekom gigakompeksnocu i ovako sam zadovoljan.

E sad koliko se igram?
Zavisi od zelje,raspolozenja,obaveza.
U zadnje 2 nedelje 4 puta samo upalio konzolu a imam zelju i raspolozenje.
Najbitnija stvar uopste je igrati nesto samo kada ti se to igra jel u protivnom nema efekta bez obzira na kvalitet.

Ovo sam iskucao za pocetak kasnije cemo se zajedno dopunjavati ako tema zazivi pa cu i jos napisati ima o ovome dosta da se prica,al ajde voleo bih da cujem svacije misljenje…

Zanimljiva tema.

Mene igre interesuju oduvek – jos kad sam kao mali vikendom isao kod tetke na rucak i posle molio brata da prikaci amigu. Nisu mogli satima od toga da me odvoje. Potom, nekoliko godina kasnije, Mega Drive, moja prva konzola.

Sredinom devedesetih krece ozbiljno PC igranje. Imao sam listu predjenih igara, prevazisao stotinu odavno. Secam se dan-danas Wing Commandera 3, original! Samo instalacija je bila prava avantura. Sa ceznjom gledam ka tadasnjim konzolama, prvim playstationom i sega saturnom, kasnije dreamcastom. Onda krajem devedesetih odlucujem da potrosim svu ustedjevinu na polovni PS2. Ah divote! Najzad dobijam pristup japanskim rpgovima i borilackim igrama. Mada me sramota od mame na sta sam pukao ozbiljne pare, vremenom me to prolazi, zbog silnih kvalitetnih sati provedenih uz igre poput burnouta, soul calibura i shadow of the colossus. Svi moji drugovi odavno prerasli igre, jedini se jos aktivno interesujem.

A onda, u novom veku, nazire se smrt pc scene. Sve manje igara, sve zahtevniji naslovi, a x360 i **ps3 **deluju neverovatno. Pred novu 2005. ili 2006. godinu, odjednom shvatim kako me nista ne sprecava da uzmem xbox - para sad vec imam, zelju takodje, sto da ne?

Never looked back. :slight_smile:

Ajde ja cu videti da prekopiram Review (moj) Gears Of War 2 Sa Gamespota.
Bilo bi fora kad bi bilo takmicenje za najbolji review ili tako nesto :slight_smile:
Ae vidimo se sutra,laku noc ljudi :smiley:

Sećanja sežu u daleku 1985 i luna park koji je posetio moje mesto…
Scramble System, pa Moon Patrol, pa razni fliperi… Tada su neki stariji momci, gledajući moje “nastupe” izjavljivali :"…vidi malog, biće od njega nešto" ili izjave tipa:“Baš mu leže video igre…”
Kasnije sam svaku paru od džeparca trošio na automate i flipere i tako sve to 1991 i kupovine polovnog ZX Spektrum-a 48+!!!:rolleyes::rolleyes::rolleyes:
E to su bili dani… Par godina kasnije mučenik je “crkao” i od tada počinju posnija vremena i to sve do pojave Sega Mega II. Tada bi često vikendom iznajmljivali konzolu i pržili do kasno u noć! Nešto kasnije je brat kupio PC, ali ASDW + miš mi nikako nisu godili tako da era PC igranja kod mene nije ostavila traga! Potom u moj posed dolazi Xbox (kec) i tada igram ponešto kad god stignem! U međuvremenu se oženih, pa dođoše deca tako da sam sve manje vremena provodio za konzolom! Par godina kasnije (2007) bivam obradovan Xbox-om 360 i pošto su dečica malo porasla opet imam više vremena za igranje, ali česti kvarovi konzole mi nisu baš davali priliku da se naigram, argh… Inače kao i kod n00dle-a, jedini sam iz generacije koji se i dalje aktivno zanima za igre a i tehniku uopšte! Eto.

Ja ne znam koji je ljudima djavo sa grafikom?
Da li mogu da mu vidim bubuljicu ili ne,strasno…
Ja uvek biram ZABAVNU igru,a ne neku koja ima ekstra grafiku…
Igre vise nisu ono sto su pre bile,sad im samo bitna grafika.
Odlican primer je Crash Bandicoot.Ko je imao PSOne mogao je da uziva sa njim.Crash Warped,Crash Team Racing,Crash Bash,sve su to igre koje je Naughty dog napravio i bile su po meni jedne od najbolje za PSOne…
Sad kad je otisao Naughty Dog,igra je postala pravi ‘‘shit’’!
Pa zaboga vise ni ne moze da se vrti,po cemu smo ga pamtili,nego udara pesnicama…Smesno…Isti primer ima i Spyro the dragon: posle soni keca…Uzas…

Ponekad mi se vise zaigra stari Tekken 3 nego Tekken Dark Ressurection…

To je moj pogled na igre :slight_smile:

:D:D:D:D

@tema
Najveca greska bi mi bila da nisam pikacio konzolu na net.
Evo apel svima koji to jos nisu uradili

**UCINITE SEBI USLUGU POVEZITE VASU KONZOLU NA INTERNET I UZIVAJTE U CARIMA XBOX LIVE-A!!
**

Meni licno ovo dosta znaci jel recimo u trenucima kada stvarno nema vermena da se posveti nekoj igri,uvek mozes kad ima slobodnog sa nekim odigrati partiju fife,cepati gears/Halo/… ,neku tucu itd.
Tzv Instant zabava.:smiley:
Ili jednostavno ne mora nista ni da se igra,prelazi dovoljno je sat,dva odvojiti na neki online naslov i glad za igranjem zadovoljena.

Xaxaxa, ja se skroz slazem sa PekiSom (prvi post xD)

Ne mogu nikako da izdrzim da igram neku super igru na kompu ako je ista izasla na boxu. Mislim za sam komp treba izdvajati 300 evra mesecno da bi ti svaka igra radila “smooth” kao na konzoli. Takodje volin igre za izuzetno komplikovanim kontrolama xD ne znam zasto al to mi je mnogo bolje nego neka igra gde imas da skace i pucas :smiley:

Takodje kao sto je neko vec napisao ovde ili na nekom 2. forumu uzmes Lazy Bag, kolu i joystick i eto ti uzivancije ( Nesticem odgovornost za povrede nastale prosipanjem kole na xbox od strujnog udara xD)

Naravno igram koliko imam vremena a to je vala puno posto ako ne vozim skejt ili strebam za kontrolni igram box.

Za internet i FPS na netu tu je komp (neprocenjivo) a za sve ostalo tu je XBOX (250 eura + kes ako dodje rrod) (Reklama za visu xD)

XBOX…CHALLENGING EVERYTHING xD

Prvo čega se sećam u vezi igara je drugarov C64, zatim Spectrum 48k. Posle nekog vremena sam dobio na poklon 7 dana igranja na NESu, naravno Super Mario kao jedini kertridž. Psole je došao Mega Drive II, pomalo PlayStation I.

Neuspešno igranje na PCu i vezivanje za isto, rezultovalo je kupovinom Xbox 1 konzole. I instant navlačenje na Halo: Combat Evolved (naponimnjem da nešto posebno ne volim FPS igre a posebno tada). Okupljanje drugara u mom stanu svakog vikenda. Posle se selimo na bilo šta što je imalo Co-Op primesu u sebi. Nisam se ni osvrtao ka PS2. Kada je zaživeo X360, logično je bilo preći na njega i eto me tu sam gde sam. Društvo mu prave PSP i DS.

Video Igre su divan hobi, možda čak i više od toga. Kada svakog trenutka imate referencu video igre u realnom životu, onda to i jeste nešto više od puke zanimacije. Volim način, pamet, talenat, umeće i želju ljudi koji prave video igre a posebno kada se u dobroj igri to i oseti, i znaš da je neko sa mozgom sedeo dve - tri godine i radio na tome da se ti sada dobro zabavljaš. Zato, kad god mogu kupim original, barem nekako da se odužim tim ljudima. Što je neko ostvarenje maštovitije, svet koji je u njemu kreiran posebniji, to mi je želja za igranjem takvog naslova veća a samim tim i respect prema ljudima koji stoje iza svega toga. Mislim da se to kod mene nikad neće promeniti :smiley: .

Posto je doslo dosta novih clanova koji verovatno nisu primetili ovu temu bas bi voleo da cujem jos koji komentar na istu … :smiley:

Moja prva igra je bila Duke Nukam. Amerikanac koji lesi okolo one svinje sta su vec. Tada sam imao 4 godine.
Igrao sam ga sa ocem. Igrica mozda vi znate nije moglo da se puca na gore tako da sam ja koristio oruzije i pucao na “Ctrl”, a moj otac igrao na sterlice.:smiley:

Posle sam igrao Age of Empires 2 i nastavak, Counter Strike, Prince of Persia, Gta 3 i Vice City. To je bio perijod sa 7 godina. (Bolje receno imam ih tolko da se ne secam)

Posle sam dobio Play Station 2. Na kome sam se rasturao od igranja sa drustvom. Sta sam sve imao za tu konzolu. Privlacio me mnogo eye-toy.:slight_smile:
Al ga nisam kupio.:frowning:

Nisam voleo one ludake iz Americkog rvanja.:smiley:
Ali igrica je bila interesantna.
Uzmemo nas cetvoro po cetiri dzojstika i pikamo.:smiley:

Voleo sam Quake 4 puno i Doom 3. Da vam pravo kazem Halo me nije ni privlacijo. Ova trojka je dobra.:slight_smile:
Voleli smo i da igramo Budokai Tenkaichi.

Ali moje doba kada sam presao sva tri Princa i ovaj Assasins Creed mi je stvarno ulepsalo zivot.:smiley:

Kada sam sada dobio Xbox 360 na ovom offline prvom nalogu sam presao za dan Fable 2. :smiley:
Sigurno se prelazi to i brze, ali dobro prvi put sam okusio Hboh.:D:D:D

Volim da igram Counter 1.6 ponekad pa ko hoce.:smiley:

Da igre… I pored toga sto sam se malo smorio od igranja i dalje znam igrati. Izgleda da je prava ljubav upitanju. Sada takodje znam izabrati neku nadolazecu igru i cekati godinu dana ako ne vise. Skidam video zapise gameplay-a, citam intervjue i tako… :slight_smile: Nedostaje mi ono iz klinackih dana, kada se nisam skidao 2-3 nedelje sa igre,a dnevno igrao 20 sati…

Sve je pocelo je davne 88-me. Majka nas tri brata castila sa C-128. Igra tog doba je bio fudbal sa ketridza koji je mogao da se nabode pozadi na racunar. Tada nisam bio mnogo strucan da ucitavam igre na kasetofonu i kucati komande. Doslo ratno doba, pa sam malo dilovao gorivo sa bratom, zaradio nesto kinte i uzeo Amigu 500 (sa prosirenjem). :slight_smile: Ona mi je bila revolucija naspram Commodore 128. Moja igra koju sam igrao preko 3 godine bez smora je Sensible Soccer ili SWOS. Posto sam tada bio sportista, uvek su me privlacile sportske igre. Pored SWOS-a ne moze da se zaobidje Dune i The Settlers.
96-te je brat dobio komp za studije. Naravno ja sam ga maximalno iskoriscavao. Od igara sam upoznao Championship Manager, Doom, Settlers 2 u prvom navratu. Od te godine imam PC, brdo kinte je potroseno za Gamer masine, koje inace kostaju boga oca, ukoliko svake godine kupujete po neki hardware… Od igara koji su ostali u pamcenju sa PC-a su: Might and Magic 6, Morrowind, Heroes 2, WarCraft 2, Command & Conquer, Fahrenheit i verovatno jos neke ali mi trenutno ne padaju na pamet! :slight_smile:
I tako dodje 2009-ta i dobijem zelju za X-box-om zbog rasizma prema PC-u. Vecina sportskih igara izlazi samo za konzole, tako da sam sizno i resio da kupim. Na zalost, jos nemam kozolu! :frowning: Trenutna finansiska kriza mi ne da mogucnost brzo je nabaviti ali sam siguran da ce biti ‘kad tad’. Od igara sto su mi zapale za oku su: Top Spin 3, NHL 2k9, UFC 2009, Fight Night Round 4, Gears of War 2…
Iskreno ni jedan ped mi nije pogodan za ‘pucacinu’, tako da cu verovatno zaobilaziti na konzulama, samo da ih bude na PC-u! :slight_smile:
Probao sam demo igara na PS3, Metal Gear Solid 4 i Kill Zone 2. Nisam mogao vola da pogodim i naciljam. Mislim da za ciljanje je mis zakon, a neka mi svi fanovi kozola oproste… :wink:

P.S. Nadam se da cemo se uskoro ucestalo druziti ovde na forumu i biti ravnopravni clan sa svima vama… :wink:

Au covece kako mnogo stvari imate vi da kazete o ovoj temi…
Toliko su vam dugacki postovi da me mrzi da citam bar jedan…jer sam toliko lenj i zauzet igranjem igrica/igra (kako god).
Evo sta ja mislim o igrama:

  1. Poglavlje.
    -Kako sam poceo da igram igre-

E pa sve je to pocelo 1998 kada sam ja punio 6 godina, a da…to su bili dani. Kada su se moji vrsnjaci spremali za skolu (streberi) a ja sam dobio Atari 600…Covece tada sam poceo da igram sve one klasike…Space invaders, Star wars(one prve igre),PONG i naravno…tu je bio onaj pakao od igre…E.T…
Nego da ne zauzimam mnogo vremena. 2 godine kasnije ja sam dobio PLAYSTATION…JEDAN…Ah da…To su bili dani. Secam se koliko je bilo hitova za njega…Skoro 200 igara godisnje.
A tek ko se ne seca legendarnih Srpskih casopisa o video igrama…Bonus…GameR…itd.
Steta sto su ih ukinuli…Ali naravno tada su kostali 200 dinara…pa nije bas neka velika steta…
Svejedno, secam se 2002/2003 Kada sam prodao PSone za 8000 din.
I kupion PS2…Covece to je bio veci trenutak za mene nego kada sam kupion Xbox360 ( i dalje mislim da je PS2 Najbolja konzola ikada).
I tako igrao sam PS2 danima i danima i danima i danima i dnima i Days i mesecima i years i dijwwbciwniwniwnaonxiasjiodqniund12i39821r798njsvns. I nemogu da verujem da zapravo ovo iko uopste cita, covece zar ne shvatas da ovo nema nikakve veze sa temom? BOZE ti i dalje citas? Izadji malo napolje igraj se sa loptom ili nesto…Pa ti i dalje citas ovaj post? Pa ti nemas socialan zivot…Prekini da citas…SMESTA prekini da citas ovaj post…odma prekini da citas ovaj post…ODMAH…
…El i dalje citas ovo?..
Nego da se vratim na temu…Igre su za mene kao Hobi…Kao nesto uz sta mogu da ubijam vreme…Za mene je igranje video igara kao gledanje filma uz koji mozes da interaktujes (Za one koji ne znaju sta to znaci (to znaci da jednostavno Povezujes se uz nesto sto se dogadja))
…I tako Eto sta za mene Igre znace…

                                                                       Writen By Purple4Stephen

Heh, komicar. :rolleyes:

Mora neko. :D:D:D

Izadji i igraj se malo sa loptom :D:D:D

1985 godine sa 5 godina sam uzeo od mame 500 dinara (ona zelena sa onim kipom sto sedi i drzi otvorenu knjigu, ninja, robotnjik i ostali veterani bi trebalo da znaju o cemu pricam :D) i otisao do obliznjeg luna parka koji je tad bio u nasem selu i kupio 65 zetona i to mi je baba otvorila automat i cackala onu spajalicu, nisam ni dobio zetone. i sve to u Scramble. i od tada, kad god je dosao luna park, ja sam bio tam. Sly Spy, Black tiger, 1942, you name it, i played it. 89 godine sam dobio atari 2600 sa 64 igre na njemu i to se nije gasilo dok se nije ugasilo zauvek. za 11 rodjendan sam dobio C64 sa disk jedinicom i bio sam glavni baja. Na red je dosla amiga 500+ i doba kad sam kao 13 godisnjak igrao colonization do 6 ujutru. a kad se pojavila avantura Waxworks na 11 disketa, to je bilo nesto nevidjeno. tu su se zagonetke pisale na papir pa je cale kao dipl inzenjer masinstva pomagao da resimo matematicke zagonetke. Onda sam poceo da izlazim, devojke, cuga, zezanje, i 96 kad se u igraonici pojavio PS1 manija se nastavlja. kakav internet, kakav walkthrough. tu se glavilo na RE1 po mesec dana, ali je bilo nesto najbolje. Onda sam se opet ohladio, nasao devojku pre 10 godinu (sa kojom se eto zenim ove godine) i 2001 kupujem svoj prvi PC. dolaze Max Payne, Soul Reaver 2, AvP 2, i gledam koliko su igre napredovale. Devojka inace nezainteresovana za video igre, zna o cemu se radi, videla je dok je studirala u Subotici kod cimera, kaze kako mozes jos da se igras. Ja njoj pokazem Undying i devojka ostaje bez teksta. “to sad tako izgleda?” i navuce se i ona. Ne voli da se igra ali obozava da gleda dok ja igram. U pitanju su neke interesantne igre u kojima moze da ucestvuje. Tomb Raider zbog zagonetki i tako te igre. Onda komp ostario, kupio novi i odlazim kod komsije koji ima PS2. Malo malo gledam i kontam, pa na PS2 su sve igre koje ja volim. a na kompu nista sem RTS i FPS (zanrovi koje inace ne gotivim bas nesto). i uzmem polovnu PS2. Fatal Frame 2, God Of War, Ico, Shadow Of the Collosus, Re4, sve su to igre koje ce pamtiti. u medjuvremenu burazer ode u Irsku da radi, ima platu 4000 evra i dolazi svake godine za novu godinu malo da odmori. I pita me, sta da ti donesem, pare nisu problem. Donesi mi xbox360,vidim da ima pirata za tu konzolu. i on mi donese i nastavak znate. I eto mene u nedelju uvece starog 30 godina sa devojom koja je starija godinu dana od mene, sedimo i umesto gledanja fudbala/farme/ljubavne komedije/golfa/finala mastersa, cistimo podrum od darkspawna sa nasim predrkanim mage-om. sta da vam kazem??? da nije bilo igara ja nikad ne bi studirao informatiku, ne bi se bavio sa ovim cime se bavim i ko zna gde bi sad bio. gamer for life… :rock:

Oću i ja da kažem nešto za dnevnik! :slight_smile: Ja sam zaljubljenik u video igre od kad znam za sebe. Sećam se imao sam možda 4 godine kad sam dobio prvu video igru, sa samo dva tastera levo-desno. Igrač je bio u ulozi mačke koja hvata miševe da joj ne padnu na pod i pokupe sir. U tom povesnom trenutku rodila se jedna ljubav koja nesmanjenom žestinom gori i dan danas. Prokleta bila :stuck_out_tongue: :slight_smile:

Sledeći korak u razvoju jednog džanki gejmera je bila kupovina C 64 koji sam dobio potkraj leta 1990 god. Dosta kasno. Pošto moj otac, koji je inače programer i tim poslom se bavi evo već trideset i kusur godina, nije mogao da proguta da mu dete umesto ciklusa u C++ na tastaturi lupa kojekakve 8-bitne karakondžule, do njega sam došao na teži način pomažući dedi i babi na selu celo leto, i kao nagradu dobio neprikosnoveni commodore… Slede godine štelovanja glave, presnimavanja kaseta, razvaljivanja dzojstika, ali i godine Cliff Hangera, Comandosa, Giana Sistersa, 1942… Ujedno, commodore je u mojoj kući doveo do pomirenja generacija, pa sam često morao oca da svlačim sa džojstika da bih se ja malo igrao.

Slede tranzitne godine sa GameBoyem i SMD2, da bih 1996 dobio svoj prvi pentium. Gaming kultura na PC-u je bila u začetku, opasne stvari su se valjale iza brda, a ja ponovo koristim slabost mog oca ka programiranju, te ga nagovaram da kupi tada veoma skupi pentium sa Windows 95 OS, uz objašnjenje da sam već dovoljno odrastao da počnem da se bavim ozbiljnim stvarima. Moj otac je, srećom, naseo na priču, i to ne jednom već više puta, pa sam tako sledećih skoro deceniju i po proveo večno čačkajući po kućištu, dodajući komponente, klokujući procesor i krekujući naslove koji su stalno tražili više, još više…

Kap koja je prelila čašu je bio GTA IV, igra koja nikad ali NIKAD nije popularnost sticala na prelepoj grafici i petodimenzionalnim poligonima već na obimnosti, zaraznosti i jednostavnosti samog gameplaya. Kad sam dva meseca posle izlaska igre, konačno uspeo da pokrenem GTA na bednih 23 fps-a, shvatio sam do kog nivoa je dovedena PC gaming kultura: to je sad bila obična raga slomljenih nogu koja nemo čeka metak u lobanju, a koju ne možeš ni najboljim steroidima da podigneš sa zemlje iako veterinari iz Intela i AMD-a buče sa kojekakvim skupim lekovima u koje ni sami ne veruju.

Jedan prost goole search me je doveo tu gde jesam, za volan najisplativije konzole ikad, “PekiSa Dealership Special”, i među vas, ljude koji su kao i ja rođeni sa “greškom”, a to je ljubav prema video igrama, i kada se setim sa kojim mladalačkim entuzijazmom, nesmiljenim romantizmom i srčanom tahikardijom brojim dane do izlaska pojedinih video igara, shvatam da to zaista jeste to i ništa više, jednom rječju: Ljubav…

Eh i moja ljubav prema igrama nije nista manja i ona pocinje cini mi se 1997-8. Sa mojom prvom konzolom,stari,svima dobro poznati “Terminator” ili ti prepakoviani NES… To su bile godine za pamcenje,i sada mi se vraca nostalgija,svo to otvaranje i popravljanje ispravljaca,kontrolera gde se posle svake “popravke” nekim cudom stvarao neki visak delova… :hm Ubrzo nakon toga moj prvi komsija dobio famoznu konzolu za to vreme PS1 tako da sam u to vreme provodio veci deo dana u njegovoj kuci nego li ti u svojoj… :tmi:

Ubrzo nakon toga moj rodjeni brat upisuje srednju skolu (1999 god) i tada uspevamo da zajednickim snagama nagovorimo oca da nam kupi PC jer ce nam on “veoooma koristiti za skolu”… On je naravno naseo i od tada pocinje moja igracka karijera na PC-u…

Prosle godine sam dobio novi komp i krenu u pustolovinu zvanu COD4… Imao veoma dobar klan i preko 1000h gameplaya za nekih 6 meseci… pa sam skapirao da mi zivot prolazi na stolici uz komp… “Imate COD,treba vam kosmodisk” i tako sam presekao i odvikao se…

I evo me sada… Vec duze vreme planiram da uzmem xbox ali sam malo bolje razmislio i onda odlucio da ipak sacekam da zavrsim prijemni za fax… Odlucio sam se za farmaciju i prijemni nije ni malo lak,i skapirao sam da bi kupovina boxa pred prijemni bilo pravo samoubistvo pa mi jedino preostaje da sacekam leto i manje obaveza… ._.

Prvi put sam seo za kompjuter sa oko 5-6 godina, i prva igra mi je bila Prince of Persia :slight_smile: Onda sam igrao Super Maria i Duke Nukem 3D.
Posle, kad sam posao u prvi razred, dobio sam PS1 i uz njega neku voznju, ne secam se tacno koju :frowning:
2006-e kad sam se vratio s mora uzeo sam PS2 i njega sam igrao bas do dana kada sam uzeo Xbox 360, jer sam shvatio da mi se kutijce vise isplati nego da stalno budzim racunar.
Tad su igre bile jednostavnije, samo ubacis i igras, ne ovde da brines o FW-u i raznim komponentama i da li ces biti banovan… samo ubacis i igras :smiley:

pa mogu da se kladim da je PS2 bio cipovan, a to je teze nego da flashujesh box…