Dream teams

Ma jooook, mislim taj mit o nepobedivosti “Drim Tima” je srusen odavno, kao i mit da jedna evroligaska ekipa ne moze da pobedi NBA ekipu (to se dosta puta potvrdilo kao netacno).
Inace da li si normalan da “rest of the world” selekcije ne mogu da ih pobede, pa realno kada bi u jednoj ekipi igrali Antetokumpo, Doncic, Jokic, Ben Simons, Embid, KA Tauns, Galo, Rubio,Badi Hild, Bogdanovic, itd…tesko da bi “domaci” imali sanse.
Mislim i u NBA koja je najbolja i najuspesnija fransiza u poslednjih 20-ak godina, San Antonio, osvojili su 5 titula, konstantno si bili u vrhu i 22 sezone nisu propustili plej of, zasto , zato sto imaju taj vise evropski pristup i kosarkasku filozofiju, uvek su imali puno evropskih igraca u rosteru , doduse ne nuzno ni evropskih vec stranih igraca koji su kosarkaski stasavali u Evropi i upravotaj pristup, filozofija i selekcija igraca je bilo ono sto ih je odvajalo od ostalih i zbog cega su bili bolji od drugih.

Inace Kukoc je isto imao respektabilnu NBA karijeru, ono da je igrao u maltene u bilo kojoj drugoj ekipi bio bi prva zvezda ekipe ali on je hteo da igra u Bulsima i da osvaja titule, mada i u Bulsima je bio impresivan, bio najbolji sesti igrac lige i imao prosek od 15-20 poena po utakmici pored jedne takve konkurencije u timu.
Danilovic je imao dobre dve sezone u Majamiju i dosta zapazenih partija, ajde da kazemo bio je treca zvezda time posle Tima Hardaveja i Alonza Morninga, ali eto kada su ga trejdovali bez njegovog znanja u Dalas on je tu popizdeo , spakovao se i prvim avionom se vratio u Italiju ali je i svakom slucaju za te dve sezone koliko je proveo tamo itekako pokazao da moze ozbiljno da igra tamo.
Dino Radja takodje, imao je nekoliko zaista odlicnih sezona u Bostonu sa nekih 20-ak poena u proseku i 10-ak skokova, igrao je na Ol’Star nivou i bio je cak i prva zvezda Bostona u to vreme, ali eto posle nekih 4,5 godina u ekipi Boston je resio u “rebuilding” ekipe, resili su da podmlade tim, njega su trejdovali u Filadelfiju, isto kao Danilovica bez pitanja i bez njegovog znanja (jer tako tamo to funkcionise) i on je isto bio poludeo zbog toga, hteo da bije ljude iz uprave i na kraju ih iznapusavao, spakovao se, seo u prvi avion i vratio u Evropu.

Paspalj je bio strahovit potencijal, mogao je komotno da bude Ol’Star igrac, ali nazalost nezdrav i nesportski nacin zivota su ga kostali duze i jos impresivnije karijere.
Cak i u NBA su pokusavali da ga odviknu od cigareta i da nije zdravo da pusi po 3 pakle Marlbora na dan i da zivi na junk-food-u, medjutim njega je boleo…i terao je po svom i kada su videli da ga ni ne zanima da promeni nacin zivota i da od toga nema nista, onda su odustali od njega.

Sa Djordjevicem je situacija bila malo drugacija, istina nije se bas najbolje snasao u Portlandu (iako je i on za to kratko vreme koliko je bio tamo imao nekoliko zapazenih partija) , generalno ni on ni Portland nisu se razumeli, generalno Portland ga je video kao nekog “spot-up” sutera i igraca kod koga nece previse biti lopta a Djordjevic je bio bas suprotan tip igraca, on nije bio tip igraca koji moze da bude “back up” opcija ili “spot-up suter” vec on je igrac koji razigrava, koji diktira tempo igre, koji drzi loptu i igrac kod koga mora da bue lopta i koji mora da dobije prostora kako bi pokazao sta ume i bio na zeljenom nivou, nazalost u Portlandu mu to nisu omogucili.
Mada dobijao je on posle ponude jos nekih ekipa , mada kaze nije mu se ni ostajalo u Americi, vise mu se svidjao zivot u Bolonji, Milanu, Barseloni nego tamo u nekom Oregonu, Koloradu ili vec gde.
Takodje Djordjevic je verovatno i kasno otisao u NBA, sa 30 i nesto godina kao vec odavno formiran igrac, pogotovo u ono vreme, recimo tad pre 20 i kusur godina igrac od 30-ak godina je bio mnogo “stariji” nego igrac od 30-ak godina danas.
Mada generalno svi ti igraci te generacije Drazen, Divac, Paspalj, Kukoc, Radja, Danilovic, Bodiroga, Djordjevic, Paspalj…su bili ono strahovit potencijal i igraci Ol’Star kalibra, sad neki mozda to i nisu ostvarili iz ovih ili onih razloga ali svejedno radi se o igracima top klase a top klasa znaci sam krem svetske kosarke, nema nista iznad toga i bolje od toga.

Inace sto je i Bogdan Bogdanovic pricao, da je u NBA malo zbunjen, jer nema rezultatskog imperativa na koji je on navikao, jer on gde god je igrao igralo se za nesto, u Partizanu dok je bio znalo se cilj je domaca titula, titula u ABA ligi i eventualno Top 8 Evrolige, u Feneru dok je igrao znalo se cilj su uvek trofeji, kako u domacem prvenstvu i kupu tako i u Evroligi, u reprezentaciji isto zna se, uvek je cilj najvise postolje i titula ili u “najgorem” slucaju makar jedna od medalja, dok u Sakramentu nema toga, ono kao cilj je da probamo da budemo tu negde oko 50% , mozda da probamo da udjeno u plej-of ali i ako ne udjemo nema veze i onda kako rece tesko je naci motivaciju i davati maksimum na svakoj utakmici u takvom jednom okruzenju.

Takodje ima nekih igraca koje nije zanimao NBA a mogli su bez problema tamo da igraju (Bodiroga, Zoran Savic, Komazec…) ili igraci koji su se uprkos dobrim partijama tamo vracali u Evropu (kao recimo Navaro ili sad Mirotic) jer prosto zele da osvajaju trofeje, zele da se takmice jer kako i Mirotic kaze, ja u NBA mogu da igram 10 ili 20 sezona, da budem prva ili druga zvezda u nekoj ekipi a da ne osvojim nikad nista, a u Barseloni mogu svake godine da osvojim po 5 trofeja jer tu je Evroliga, spanska liga, spanski kup, Super Kup, itd.
Ili recimo Bodiroga, mogao je da bude super NBA igrac i da Amere zabavlja njegovim fintama, ulazima, asistencijama, sutevima, spektakularnim potezima i da igra ko zna koliko tamo a nikad nista da ne osvoji, a ovako je 3,4 x osvojio Evroligu, 3x osvojio grcko prvenstvo, 2,3 x bio prvak Spanije, bio prvak Italije, osvojio jos ko zna koliko i tih nacionalnih kupova, bio MVP Evrolige, par puta MVP F4 Evrolige, MVP spanske lige, MVP grcke lige, MVP Svetskog prvenstva, MVP U-19 Svetskog prvenstva, a da ne pominjemo sa reprezentaijom bio 2 puta prvak sveta, 3 puta prvak Evrope, uz to jos jedno olimpijsko srebro i evropska bronza, ono bukvalno je nemoguce pobrojati sta je sve osvojio tokom karijere, sto na reprezentativnom nivou, sto na klupskom, sto na individualnom.
Definitivno nas najbolji igrac od raspada SFRJ pa na ovamo, realno sto nije igrao u NBA nema nikakve veze, evo jedan Jokic sto je Ol’Star igrac, sto je izabran u prvu petorku NBA lige mu realno nije ni do kolena, biti ce ikada biti pa ne znam kakvu NBA karijeru da ostvari.

1 Like

Kao prvo, nismo ti i ja ovce cuvali da mi se tako obracas sa ‘‘da li si normalan’’. Kao drugo, objektivan si bati kao Robotnjik kada prica o xbox brendu.

NBA timovi su odigrali 155 utakmica van NBA, dakle sa FIBA ekipama. Skor je 138-17 od toga su samo jednom izgubili u US.

Plus jedan kuriozitet za tebe posto ocigledno nisi mnogo upucen :wink:

Traditionally composed of amateur players, the U.S. dominated the first decades of international basketball, winning a record seven consecutive Olympic gold medals. However, by the end of the 1980s, American amateurs were no longer competitive against seasoned professionals from the Soviet Union and Yugoslavia.
In 1989, FIBA modified its rules and allowed USA Basketball to field teams with National Basketball Association players. The first such team, known as the “Dream Team”.

Da li stvarno mislis da taj tim koji si gore naveo moze da parira amerima koji i na klupi imaju takve igrace, ako je i prva petorka iole izjednacena dobice svaku reprezentaciju na rotiaciju i abnormalan broj kvalitetnih igraca. Nema protrebe da ih nabrajam, svi znaju o kakvim se igracima radi. Ne znam gde si iskopao ove objektivne razloge zasto nisu uspeli i sta im se desilo u US. Danilovic je igrao nesto utakmica za Dalas tako da ti ta prica o trejdu koji nije znao ne pije vodu. Radja je imao problema sa kolenom pa nije prosao lekarski u Filadelfiji ako si dobro upoznat sa pravilima ako igrac pukne jos jednom lekarski ceo iznos plate mora da mu isplati klub a on je tada imao jos neke 3 godine pa su ovi odustali od trejda i dogovorili se sa Radjom o sporazumnom raskidu ugovora.

Odigrao je svega 4 sezone u NBA. Meni ovo ne deluje kao ‘‘dvadesetak’’ poena po mecu uz ‘‘desetak’’ skokova.

[1993–94] 15.1 ppg 7.2 rpg
[1994–95] 17.2 ppg 8.7 rpg
[1995–96] 19.7 ppg 9.8 rpg
[1996–97] 14.0 ppg 8.4 rpg

Pa ne moze se kosarka pratiti samo kroz statistiku, mislim taj skor 138-17 stoji, ali uglavnom su igrali sa slabijim evropskim ekipama, ne toliko sa top evroligaskim ekipama i ekipama koje su spadaju u sam vrh evropske kosarke, recimo u poslednjih nekoliko godina NBA timovi su trenutno u seriji od 40-ak pobeda protiv timova iz ostatka sveta ali ni jednu od tih pobeda nisu zabelezili protiv neke evroligaske ekipe, nego kao i pred pocetak ove sezone igrali su sa ekipama poput Makabi Haife, Sesi/Franca iz Brazila, Gvangdzou Lajonsa, Sangaj Sarksa, Melburn Junajteda, Nju Ziland Brejkersa, Pert Vajdketsa, Brizbejn Buletsa, itd, znaci uglavnom su igrali sa Kinezima, Australijancima, itd, jedina evropska ekipa sa kojom su igrali u poslednjih nekoliko godina je Makabi Haifa koji je na nivou negde osrednjeg ABA ligasa i daleko od nekog krema evropske kosarke.

Inace poslednja NBA ekipa koja je igrala utakmice sa Evroligasima je bila Oklahoma Siti 2016-te , odigrali su 2 super uzbudljive utakmice protiv Real Madrida i Barselone, od Reala su izgubili posle produzetka (u jednoj ludoj i super-efikasnoj utakmici mislim da je bilo 142-137 za Real Madrid na kraju) a Barselonu su dobili sa 3 razlike (92:89) u jednoj takodje veoma neizvesnoj i uzbudljivoj utakmici.

Recimo interesantna utakmica je bila negde 2010. kada su kao organizovali mec izmedju NBA prvaka i evropskog prvaka (nesto slicno kao sto je nekada bio onaj Interkontinentalni Tojota Kup u fudbalu) i kada je Barselona uspela da pobedi LA Lejkerse u jednoj onako dosta tvrdoj i takmicarskoj utakmici gde su za Lejkerse igrali pokojni Kobi, Pau Gasol, Odom, Ron Artest, Deris Fiser i ostali bitni igraci ono punu minutazu kao da je plej of utakmica.

Inace nije bitno koliko je Amerika imala strasnih igraca , mislim igra se 5 na 5 , jedna utakmica samo ,jedna lopta na terenu, sve je moguce a jedna ekipa koja bi u svom sastavu imala jednog Drazena, Kukoca, Djordjevica, Paspalja, Divca, Danilovica, Bodirogu, Radju , Komazeca, Savica…mogla bi zaista svakog da pobedi, pa i originalni “Drim Tim” zasto da ne, mada dobro i da ih nismo pobedili tad u Barseloni ubedjen sam da bismo im se revansirali na SP 1994 ili na OI 1996 da je ta stara drzava i ta stara reprezentacija ostala celovita, ono i da su nas dobili tad siguran sam da sledeci put ne bi mogli da nam se izmigolje.
Inace da je ta nasa bivsa drzava ostala celovita verovatno bi 90-te prosle u znaku rivalstva 2 “Drim Tima” jednog americkog i onog drugog naseg i verovatno bi ono bili tu sa njima na drz-nedaj , nekad bi mi pobedili a nekad oni.

Inace Danilovic je bas i pricao o tome u jednom intervjuu , kaze da je bio bas besan zbog trejda u Dalas, nisu ga cak ni obavestili o tome, iako je on pruzao veoma dobre partije, hvalili su ga, cak kada se neko povredio bio je i u nekim kombinacijama za Ol’Star jedne godine i onda buum, ladan tus i trejd u Dalas, kaze da je bas bio ocajan, sto zbog tog neiskrenog odnosa kluba prema njemu, sto zbog toga sto je iz jedne ekipe koja je igrala finale istocne konferencije i borila se za titulu dosao u jednu pogubljenu ekipu koja je imala mozda 20-ak pobeda u sezoni , takodje kaze i Teksas mu se nimalo nije svideo kao mesto za zivot, pogotovo kad je dosao iz jednog Majamija i rekao im je, mozemo li mi lepo da se razidjemo kao ljudi, ako ne ja ionako sedam na prvi avion i vracam se u Evropu i onda je otisao.

Inace to za Radju, mislim pa dobro kako sad 17,2 ili 19,7 poena nije 20-ak poena , mislim ovo su vec brojke kakve imaju fransizni igraci i Ol’Star igraci.
Generalno Radja bi i igrao na Ol’Staru tad 95/96 ali je bio problem sto je tad Boston bio “ispod crte” a obicaj i neko nepisano pravilo je da na Ol’Staru pretezno igraju igraci iz vodecih ekipa i koje su u zoni plej ofa, no u svakom slucaju iako Radjina NBA karijera nije predugo trajala mislim i da se za taj period koliko je bio tamo onako bas ljudski pokazao, slicno vazi i za Danilovica.

Mada imamo mi neke igrace sa ovih prostora iz tog perioda koji su igrali a zaista nisu nista pokazali kao recimo Curcic (koji ajde stvarno nije dobio priliku) ili recimo Rastko Cvetkovic , pa i Stojko Vrankovic koji iako je promenio nekoliko NBA ekipa, cak i imao neke solidne partije zaista nista posebno nije pokazao.

Mada interesantno bi bilo i danas videti neku potencijalnu SFRJ selekciju, recimo na bekovskim pozicijama : Doncic, Goran Dragic, Teodosic, Bogdan Bogdanovic, Bojan Bogdanovic, na krilima Saric, Bjelica, pod kosem Jokic, Vucevic, Nurkic…ono i to bi bilo jako kao zemlja a kamoli onda sa sve onakvim asovima.

Na kraju, ostaje samo nagadjanje. Ja sam, pre mnogo godina, odlucio da verujem da bi SFRJ tukla USA u finalu Olimpijskih igara. Da li ima rezona, ili nema, briga me. Ne postoji nacin da mi niko dokaze suprotno. Odrastao sam gledajuci nase momke, a isto tako i Medzika, Birda, Dzabara…

Za mene uvek:

Kukoc, Radja, Divac > Dzordan, Medzik, Bird.

:slight_smile:

Mislim da su te spekulacije glupe i nepotrebne zapravo, jer nit vise postoji ta drzava, nit vise postoji ta reprezentacija , nit taj originalni “Drim Tim” , ono svi igraci i sa jedne i sa druge strane su vec odavno u igrackoj penziji , tako da…sve ostaje u domenu SBBKBB , ja iskreno verujem da bi imali sanse a sad da li bi ih dobili zaista tesko je reci i nemoguce je saznati , ali sam ubedjen da smo i izhubili od njih u Barseloni da bismo im se revansirali na SP 1994 ili OI 1996.

Nego recimo kad se vec prisecamo tih nekih starih vremena, gledao sam F4 Evrolige iz 1998 i ono strasnu generaciju Kindera.
Covece kakva prva petorka : Rigodo, Danilovic, Ugo Skonokini, Zoran Savic i Rasa Nesterovic, klupa Abio, Frosini, mislim da je Manu Djinobili posle tog F4 dosao u ekipu, mislim i Marko Jaric da je dosao i to iz redova najveceg rivala TimSistema / Fortituda nakon sto je hteo da prebije Karltona Majersa jer mu ovaj nesto kao prisr’o.
Iskreno meni je taj Kinder jedna od najjacih i najomiljenijih ekipa u istoriji evropske kosarke.
Inace te godine je i Partizan igrao F4 i to bez ijednog stranca, ono cuvena generacija sa pokojnim Harisom Brkicem, Draganom Lukovskim, Cubrilom, Koprivicom, Miroslavom Radosevicem, Koprivicom, Dejanom Tomasevicem, Predragom Drobnjakom, mislim da je i Dejan Koturovic bio u ekipi.

Nego samo kad se setimo tog velikog derbija Bolonje : Kinder vs TimSistem , na jednoj strani Danilovic, Rigodo, Skonokini, Savic, Nesterovic, Abio, Frosini a na drugoj : Karlton Majers, Fucka, Galanda, Marko Jaric, Arturas Karnisovas, Djanluka Bazile, Den Gej…ono retko ko i u NBA je imao tako mocne ekipe.
Takodje tu je bio i Beneton sa Zeljkom Rebracom, Rikardom Pitisom, pokojnim Henrijem Vilijamson, takodje pokojnim Orlandom Vulridzem, Bonorom.

Inace u evropskoj kosarci bas fale tih nekih par jakih italijanskih timova kao sto su 90-ih bili Kinder, TimSistem i Beneton ili recimo 80-ih Skavolini, Olimpia Milano, Karerta…

1 Like

Pa zato sto je sve sto vredi otislo u NBA.

Ne verujem da bi se ex yu za apsolutno siguran i ubedljiv poraz '92 revansirali ni '96, jer ni tada nije pocela dominacija eveopljana u NBA, Stojakovic je tek draftovan u Sacramento, Kukoc je te godine bio “samo” najbolji 6. igrac lige, itd… Drazen Petrovic je imao najveci potencijal da bude NBA superzvezda ali prerano ode.

Ne zeleci da umanjim njihov talenat pa i delimicno fizicku dominaciju, jedan od razloga zasto su Ameri bili toliko dominantni je verovatno ipak prvenstveno doping. Svi do jednog su bili konstantno na svemu i svacemu ukljucujuci i rekreativne droge a hormon rasta se podrazumevao. Grent Hil se smejao da je neki drim tim bio jako nesebican, jer niko nije zeleo da bude najbolji strelac da se ne bi testirao.

Olimpijade su bile farsa, njima je ocajnicki trebao NBA zbog gledanosti, Duci Simonovic je odavno pricao o tome kako su doping i big money unistili olimpijski duh, koliko je profesionalni sport na najvisem nivou postao izopacen.

Tada su evropljani jos dosta kasnili za NBA-om, Paspalj pusio na pauzama… Danas je NBA globalna fransiza, i curkus svih nacija, ali ni evropa ne zaostaje mnogo a NBA zvezde ne respektuje vise niko, nema vise tog kulta kao nekada.

Sto se tice 92. mislim da bismo im bili tvrd i dostojan protivnik i da bi imali cemu da se nadamo, sad da li bi ih mozda dobili ne znam a i nikada necemo saznati.
Mada i da smo izgubili tad siguran sam da bismo im se revansirali na SP 1994 ili OI 1996 , mislim i mi ono 96. finale u Atlanti smo se 3/4 odlicno drzali i bili egal sa njima, mada imali smo i pehove Zoran Savic nije igrao tu utakmicu, a Divac je prerano usao u probleme sa greskama, mada u drugom poluvremenu kad je jos bilo neizvesno i sudije su vec pocele da “igraju” za njih.
Mada tad malo nam je falila i klupa, ipak tad na klupi ko nam je bio Sasa Obradovic,Nikola Loncar, Milenko Topic, Mica Beric, Nikola Bulatovic, Dejan Tomasevic ipak uz duzno postovanje nisu ni priblizno nivou jednog Bodiroge, Djordjevica, Danilovica, Paspalja, Divca, Rebrace i cim su rezervisti bili na terenu ovi su pravili serije…znaci malo da smo samo imali duzu klupu (kao recimo u Indijanapolisu) mislim da bismo ih vec tad dobili, a to da smo umesto pomenutih rezervista imali Kukoca, Radju, Komazeca, skroz druga prica bi bila.
Mada i Sale Djordjevic je rekao , jos tad zaista smo osecali da bi mogli da ih pobedimo i mislim da se igralo negde na neutralnom terenu a ne na njihovom mislim da bismo ih i dobili.

Inace kao prvo vecina nasih igraca je vec tad imala NBA iskustvo a kao drugo za uspeh u reprezentativnoj kosarci nije nuzno imati NBA zvezde ili sto veci broj NBA igraca, to je dosta puta potvrdjeno u praksi.

Inace da bi evropska kosarka jacala tj evropske reprezentacije nije toliko potreban veliki broj NBA igraca vec da evropski klubovi budu sto jaci i sto kvalitetni.
Recimo jedno vreme tamo pocetkom i sredinom 2000-ih evropska kosarka je bila zaista na dobrom putu i Evroliga je maltene pretila da prestigne NBA a onda je odjednom usledio pad, sto zbog sukoba na relaciji Fiba-Uleb, sto zbog finansijskh poteskoca, sto zbog masovnog odlaska igraca u NBA, itd.

Bojim se da u Evropi nikad vise necemo imati ekipe kao sto je bio taj Kinder sa Danilovicem, Savicem, Rigodoom, Skonokinijem, Djinobilijem, Jaricem , TimSistem sa Karltonom Majersom, Galandom, Fuckom i ostalima ili ona Baskonia sa Luisom Skolom, Fabriciom Obertom, Hoze Kalderonom, Andres Nocionijem, Pablo Pridjionijem, Rakocevicem, Teletovicem, Spliterom ili onaj Panatinaikos sa Diamantidisom, Alvertisom, Hadzivretasom, Batistom ili Makabi sa Jasikevicijusom, Vujcicem, Entoni Parkerom, Derikom Sarpom, Maseom Bastonom, CSKA sa Papalukasom, Siskauskasom, Dzej Ar Holdenom, Lengdonom, Smodisem ili Barselona sa Bodirogom, Jasikevicijusom, Navarom, De La Fuenteom, Varezaom, Fuckom…recimo secam se tamo 2002/03 ona Baskonia/Taukeramika jaka kao zemlja, igralo im pola one svemocne argentinske reprezentacije (pre nego sto su se i oni rastrcali u NBA) koja je 2x zaredom “Drim Timu” ocitavala lekciju kosarke , TAU sa Skolom, Nocionijem, Obertom, Skonokinijem, Pridjionijem, Volkoviskim, Hoze Kalderonom , cuvenim Portorikancem Karlosom Arojom, Tomasevicem pa nisu mogli da osvoje Evroligu, e to je potrebno evropskoj kosarci da bi jacala , jaka i kompetativna kosarka u Evropi a ne sto veci broj igraca u NBA.

1 Like

https://youtu.be/0ANvDMKS56A

1 Like