Ma jooook, mislim taj mit o nepobedivosti “Drim Tima” je srusen odavno, kao i mit da jedna evroligaska ekipa ne moze da pobedi NBA ekipu (to se dosta puta potvrdilo kao netacno).
Inace da li si normalan da “rest of the world” selekcije ne mogu da ih pobede, pa realno kada bi u jednoj ekipi igrali Antetokumpo, Doncic, Jokic, Ben Simons, Embid, KA Tauns, Galo, Rubio,Badi Hild, Bogdanovic, itd…tesko da bi “domaci” imali sanse.
Mislim i u NBA koja je najbolja i najuspesnija fransiza u poslednjih 20-ak godina, San Antonio, osvojili su 5 titula, konstantno si bili u vrhu i 22 sezone nisu propustili plej of, zasto , zato sto imaju taj vise evropski pristup i kosarkasku filozofiju, uvek su imali puno evropskih igraca u rosteru , doduse ne nuzno ni evropskih vec stranih igraca koji su kosarkaski stasavali u Evropi i upravotaj pristup, filozofija i selekcija igraca je bilo ono sto ih je odvajalo od ostalih i zbog cega su bili bolji od drugih.
Inace Kukoc je isto imao respektabilnu NBA karijeru, ono da je igrao u maltene u bilo kojoj drugoj ekipi bio bi prva zvezda ekipe ali on je hteo da igra u Bulsima i da osvaja titule, mada i u Bulsima je bio impresivan, bio najbolji sesti igrac lige i imao prosek od 15-20 poena po utakmici pored jedne takve konkurencije u timu.
Danilovic je imao dobre dve sezone u Majamiju i dosta zapazenih partija, ajde da kazemo bio je treca zvezda time posle Tima Hardaveja i Alonza Morninga, ali eto kada su ga trejdovali bez njegovog znanja u Dalas on je tu popizdeo , spakovao se i prvim avionom se vratio u Italiju ali je i svakom slucaju za te dve sezone koliko je proveo tamo itekako pokazao da moze ozbiljno da igra tamo.
Dino Radja takodje, imao je nekoliko zaista odlicnih sezona u Bostonu sa nekih 20-ak poena u proseku i 10-ak skokova, igrao je na Ol’Star nivou i bio je cak i prva zvezda Bostona u to vreme, ali eto posle nekih 4,5 godina u ekipi Boston je resio u “rebuilding” ekipe, resili su da podmlade tim, njega su trejdovali u Filadelfiju, isto kao Danilovica bez pitanja i bez njegovog znanja (jer tako tamo to funkcionise) i on je isto bio poludeo zbog toga, hteo da bije ljude iz uprave i na kraju ih iznapusavao, spakovao se, seo u prvi avion i vratio u Evropu.
Paspalj je bio strahovit potencijal, mogao je komotno da bude Ol’Star igrac, ali nazalost nezdrav i nesportski nacin zivota su ga kostali duze i jos impresivnije karijere.
Cak i u NBA su pokusavali da ga odviknu od cigareta i da nije zdravo da pusi po 3 pakle Marlbora na dan i da zivi na junk-food-u, medjutim njega je boleo…i terao je po svom i kada su videli da ga ni ne zanima da promeni nacin zivota i da od toga nema nista, onda su odustali od njega.
Sa Djordjevicem je situacija bila malo drugacija, istina nije se bas najbolje snasao u Portlandu (iako je i on za to kratko vreme koliko je bio tamo imao nekoliko zapazenih partija) , generalno ni on ni Portland nisu se razumeli, generalno Portland ga je video kao nekog “spot-up” sutera i igraca kod koga nece previse biti lopta a Djordjevic je bio bas suprotan tip igraca, on nije bio tip igraca koji moze da bude “back up” opcija ili “spot-up suter” vec on je igrac koji razigrava, koji diktira tempo igre, koji drzi loptu i igrac kod koga mora da bue lopta i koji mora da dobije prostora kako bi pokazao sta ume i bio na zeljenom nivou, nazalost u Portlandu mu to nisu omogucili.
Mada dobijao je on posle ponude jos nekih ekipa , mada kaze nije mu se ni ostajalo u Americi, vise mu se svidjao zivot u Bolonji, Milanu, Barseloni nego tamo u nekom Oregonu, Koloradu ili vec gde.
Takodje Djordjevic je verovatno i kasno otisao u NBA, sa 30 i nesto godina kao vec odavno formiran igrac, pogotovo u ono vreme, recimo tad pre 20 i kusur godina igrac od 30-ak godina je bio mnogo “stariji” nego igrac od 30-ak godina danas.
Mada generalno svi ti igraci te generacije Drazen, Divac, Paspalj, Kukoc, Radja, Danilovic, Bodiroga, Djordjevic, Paspalj…su bili ono strahovit potencijal i igraci Ol’Star kalibra, sad neki mozda to i nisu ostvarili iz ovih ili onih razloga ali svejedno radi se o igracima top klase a top klasa znaci sam krem svetske kosarke, nema nista iznad toga i bolje od toga.
Inace sto je i Bogdan Bogdanovic pricao, da je u NBA malo zbunjen, jer nema rezultatskog imperativa na koji je on navikao, jer on gde god je igrao igralo se za nesto, u Partizanu dok je bio znalo se cilj je domaca titula, titula u ABA ligi i eventualno Top 8 Evrolige, u Feneru dok je igrao znalo se cilj su uvek trofeji, kako u domacem prvenstvu i kupu tako i u Evroligi, u reprezentaciji isto zna se, uvek je cilj najvise postolje i titula ili u “najgorem” slucaju makar jedna od medalja, dok u Sakramentu nema toga, ono kao cilj je da probamo da budemo tu negde oko 50% , mozda da probamo da udjeno u plej-of ali i ako ne udjemo nema veze i onda kako rece tesko je naci motivaciju i davati maksimum na svakoj utakmici u takvom jednom okruzenju.
Takodje ima nekih igraca koje nije zanimao NBA a mogli su bez problema tamo da igraju (Bodiroga, Zoran Savic, Komazec…) ili igraci koji su se uprkos dobrim partijama tamo vracali u Evropu (kao recimo Navaro ili sad Mirotic) jer prosto zele da osvajaju trofeje, zele da se takmice jer kako i Mirotic kaze, ja u NBA mogu da igram 10 ili 20 sezona, da budem prva ili druga zvezda u nekoj ekipi a da ne osvojim nikad nista, a u Barseloni mogu svake godine da osvojim po 5 trofeja jer tu je Evroliga, spanska liga, spanski kup, Super Kup, itd.
Ili recimo Bodiroga, mogao je da bude super NBA igrac i da Amere zabavlja njegovim fintama, ulazima, asistencijama, sutevima, spektakularnim potezima i da igra ko zna koliko tamo a nikad nista da ne osvoji, a ovako je 3,4 x osvojio Evroligu, 3x osvojio grcko prvenstvo, 2,3 x bio prvak Spanije, bio prvak Italije, osvojio jos ko zna koliko i tih nacionalnih kupova, bio MVP Evrolige, par puta MVP F4 Evrolige, MVP spanske lige, MVP grcke lige, MVP Svetskog prvenstva, MVP U-19 Svetskog prvenstva, a da ne pominjemo sa reprezentaijom bio 2 puta prvak sveta, 3 puta prvak Evrope, uz to jos jedno olimpijsko srebro i evropska bronza, ono bukvalno je nemoguce pobrojati sta je sve osvojio tokom karijere, sto na reprezentativnom nivou, sto na klupskom, sto na individualnom.
Definitivno nas najbolji igrac od raspada SFRJ pa na ovamo, realno sto nije igrao u NBA nema nikakve veze, evo jedan Jokic sto je Ol’Star igrac, sto je izabran u prvu petorku NBA lige mu realno nije ni do kolena, biti ce ikada biti pa ne znam kakvu NBA karijeru da ostvari.
