Reaping souls of the dead and punching a clock might get monotonous but it’s honest work for a Crow. The job gets lively when your assigned soul is stolen and you must track down a desperate thief to a realm untouched by death - where creatures grow far past their expiry and overflow with greed and power.
Morao sam da otvorim temu za ovu sjajnu igru koju morate da probate. Jeste da su je napravila samo dva developera, ALI finalni proizvod je kao da ga je radio čitav tim ljudi. Ja prvi nisam u soulslike fazonu, ali čak i ja jedva čekam da se vratim igri u svakom trenutku.
Patio sam se nedeljama s nesretnim FF7R (bože kakva nedopečena tvorevina od igre), praktično se terao da upalim konzolu. Kad sam konačno dozvolio sebi da odustanem (2 poglavlja od kraja!) i prešao na Fallen Order, progledao sam.
Što je najzanimljivije, i Fallen Order je soulslike igra. Ne da ima neke veze, samo mi neobična mešavina, star wars univerzum sa souls mehanikom.
Dosta je neobicna i nekako se ne uklapa u Star Wars lore. Umesto OP dzedaja, macujes se sa kojekakvim svemirskim zivuljkama. Pored slabasnog glavnog junaka, najveca zamerka mi je i dalje velika kolicina backtrackinga. Sve ostalo je dopadljivo, karakteri i prica, nerazdvojni robotic…
(…ovoga sam se plasio, da ce Death’s Door MT postati Fallen Order MT sutnite slobodno ovo pisanije u ‘sta igramo’, ako suvise odlutamo)
ali
Sve sto kazes stoji, s tim sto je igra meni solidno legla. Ima dobar narativni razlog sto nisi odmah op dzedaj, al sad sam vec prilicno opasan. Macevanje s zivuljkama je vise komponenta prvih par sati, sad je imperija dominantan protivnik.
Backtracking me je najvise brinuo, al u praksi se ne moze tako ni nazvati – em sto otkljucas precice, em sto te povratak na neku planetu vodi u potpuno nove delove mape gde ranije nisi bio. (edit – ako cemo o kriminalnim kolicinama backtrackinga kroz prazne hodnike, probajte FF7R )
E sad, definitivno su rastrkali unaokolo kontejnere koje isprva nisi mogao da otkljucas, al iskreno igra ni ne trazi da se sparta po vec predjenim delovima samo da bi ulovio neku nebitnu kutiju s novim ponchom.
Soulslike gameplay me tera da ne srljam i da prilazim svakom okrsaju pazljivo, sto mi se svidja. I uopsteno, lepo su zamesali malo borbe, malo traversala, malo puzzlea pa onda opet combat.
A preko svega prekrasne, magicne melodije john williamsa. Da se razumemo, ima tu kojesta i da se kritikuje, al nije to ni bila poenta ovog posta.
Prešao konačno prokletu baba vešticu, skočio od sreće. Mada sada razmišljam, nije bilo toliko teško, koliko sam ja bio nestrpljiv u nekim trenutcima fajta tokom prethodnih pokušaja.
Nije jako teška. Čak i teže deonice te lepo nagrađuju. Negde ćeš ginuti više negde manje, ali ni u jednom trenutku nećeš imati osećaj da te igra kažnjava jer nisi dovoljno upgradeovan ili spor. Tajming za dodge i dash su majka. Ja uradim dodge ali pravo u provaliju .
Uzeh juce, vidi se da je budzet bio mali al i da su puno s njim uradili.
Igra je zasad veoma simpaticna, odradio sam prolog (do susreta s velikom vranom na litici).
Nadam se samo da ce gameplay postati makar trunku kompleksniji, kako moveset tako i mape.
EDIT: e da, zaboravih da pomenem zanimljiv detalj – download za ps4 je blizu 3gb, dok je za ps5 ispod 1gb. Ziveli ssd hardovi!
sutnite slobodno ovo pisanije u ‘sta igramo’, ako suvise odlutamo)
)
.